Opus joj je jako raznolik i lako bi se našlo ponešto za ljubitelje elektra, tehnjave, diska, pa sve do post-punka. Međutim, takva stilska raznolikost i teško brijanje na filozofiju i kritičku teoriju u svakom intervjuu meni više ostavlja dojam djeteta koje se frustrirano želi izraziti među odraslima nego ozbiljne umjetnice koja pokušava iznjedriti nešto svježe i zaista progresivno. Ili je cijela stvar jednostavno previše „konceptualna“ i „progresivna“ za moj plebejski ukus.