Suptilnost, koja se najavljuje, ostaje nedorečena jer je guši nepotrebna redateljeva potreba da neprestano šokira te se samo otvara mogućnost konfuzije. Inicijalno, Garcijina ideja je nešto što treba podržati, u pogledu teme, ali i eksperimenta koji provodi u svojoj poetici teatra. Nit koja ga vodi na tragu je nečeg velikog, ali joj je još uvijek potrebno pristupiti cum grano salis.