Bila je neka ekipa koja je ironično ušutkavala one koji su pričali glasnim šuštanjem i to mi se jako svidjelo, ali većina je zapravo popratila svaku pjesmu gromoglasnim pljeskom i malo me razočaralo koliko smo zapravo spremni podilaziti ćudljivom bogu trip-hopa koji se uvrijedi kad ekipa iz čiste dosade priča na koncertu i odbija surađivati s njim jer im daje apsolutni minimum. I eto priznajem da sam se čak i posramio zbog svoje inicijalne osude splitske publike koja, za razliku od zagrebačke, neće ničijega jarma.