Pršut i panceta

Pustio ju je iza sebe kao da ne postoji te je napravio potrebne korake gegajući se do prozora ne otvorivši ga. Oprezno je stao uz rub istoga i ugledao nekoliko motorista u prslucima od trapera na čijim leđima je pisalo “Zlatni Safiri”. Silazili su s motora i trkom ulazili u zgradu. Čuli su se koraci u hodniku, a zatim samo glasovi, svađa. Epilog te rasprave intelektualaca na dva kotača bila je, iznenađujuće, psovka.

Papirić nad papirima

Lutao sam tako po kuhinji i naravno da sam se nadao da ću naći neke odgovore na neriješena pitanja, na pitanja zašto ona baš sad ide iz svog obitavališta. Razlog nisu uspomene, zasigurno. Odgovore na pitanja koliko Bajadera može strpati u usta i pri tom govoriti. Bio sam malo strog prema njoj pomislio sam, često ju ismijavao no nije joj smetalo. Zajedno bismo se dobro nasmijali. Debeljuškasti ljudi su uvijek dobri, pomislio sam.